U narednim stranicama smo predočili neka česta pitanja koja postavljaju našoj advokatskoj kancelariji. Neka su načelne prirode, a neka pak konkretnija. Odgovori na ista su data uopšteno i orijentaciono, pa se svaki slučaj mora posmatrati zasebno, da bi se sa sigurnošću dao precizan i konačan odgovor.

1. Ko je najbolji advokat za razvode, ko je dobar advokat parničar, ko je odličan advokat krivičar? Koja je najbolja advokatska kancelarija za krivicu? Najbolji advokat krivičar u Beogradu i sl?

To su pitanja koja mnogi građani postavljaju, ponekad čak i advokatima.
Moje je mišljenje, da specijalizacija u advokaturi i nije najsjajnija stvar, posebno ne uska specijaliczacija. O tome su mislili i dalje misle mnogi istaknuti svetski advokati. Advokatura je profesija koja podrazumeva i zahteva pre svega veliko poverenje. Zaista smatram da većina advokata je sposobna da reši većinu vaših pravnih problema i slučajeva. Naravno to ne znači da nekom možda ne“leži“ bolje krivica nego parnica, il pak privreda. Al ponavljam, advokat sa kojim ste imali uspešnu saradnju, u jednoj oblasti, verujem da je sposoban da Vam pomogne i u drugoj, pod uslovom naravno da on to radi i hoće.
Zalažem se za uvođenje pojma PORODIČNOG ADVOKATA, kao što su nekad postojali porodični lekari. Ljudi u koje ćete imati poverenje, a koji će poznavati Vas i vašu porodicu, i time povećati efikasnost a i sigurnost u mnogim segmentima pravnog zastupanja i pružanja pravne pomoći.
Ako mene pitate za savet za nekog kolegu, iz Beograda ili pak nekog drugog mesta, savetujem da gledate da bude korektan i iskren, i da bude posvećen i ažuran. Ali zaboravite, da možete bilo kog advokata, zamarati svaki dan sa pitanjima kako napreduje Vaš slučaj. Bitno je da budete na vreme obavešteni o svim bitnim promenama u vašem predmetu.

2. Da li se naplaćuju informacije, pravni saveti i razgledanje spisa ili priloga u mejl?

Zavisi. Ako su u pitanju, načelne informacije, procesne prirode, koje se mogu dati „iz glave“, najčešće telefonski, onda ne. Međutim, ako je potrebno ući u suštinu, „meritum“, detanjno iščitati često puno dokumentacije, kao i konsultovati Sudsku praksu, ili dati pisani pravni savet, onda to svakako naplaćujemo, u skladu sa zvaničnom Advokatskom tarifom.

3. Da li je bolji mladi advokat, ili pak neki stariji iskusniji, poznati advokat ili manje poznat, jel bolja veća advokatska kancelarija, ili manja i sl.

Mislim da su ove podele i karakteristike potpuno nebitne. Advokate ne treba deliti po tim kriterijumima, jer se u praksi pokazuju beznačajni. Neko što se pokazuje stalno na Televiziji i daje pravne savete ne znači da je bolji, niti lošiji od drugih. Takođe ne znači da će mlađi advokat lošije, manje posvećenije, ili pak nesavesnije da pruža Vam pravnu pomoć. I dalje važi da je za odabir advokata, kao i uostalom doktora, najbolja preporuka, al i neki vaš unutrašnji osećaj i intuicija.

4. Može li da se dobije popust, ili pak zastupanje na procenat?

U slučaju da ste lošeg imovnog stanja, imamo praksu da odobrimo popust u dozvoljenim granicama prema AT (Advokatskoj tarifi). Ukoliko nemate sredstava za plaćanje advokata moguć je i dogovor oko zastupanja i naplati advokatskog rada procentualno u odnosu na visinu potraživanja koje imate ( tzv. Ugovor o besplatnom zastupanju advokata za procenat ). Naravno, ovo jedino ukoliko advokat proceni da ima interesa da preuzme Vaš slučaj i da je realno očekivati vaš uspeh u sporu i naplati potraživanja, naplati štete i sl.

5. Da li postoji mogućnost oslobađanja plaćanja poreza na poklon, ukoliko poklon učini dete prema roditelju?

Zakonom o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/2001… 47/2013) u članu 14. predviđeno je da se porez na nasleđe i poklon plaća na pravo svojine i druga prava na nepokretnosti koje naslednici naslede, odnosno poklonoprimci prime na poklon. Pored nepokretnosti, porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni gotov novac, pravo intelektualne svojine, pravo svojine na pokretnim stvarima i dr, .
Oslobođenje od plaćanja poreza na nasleđe i poklon predviđeno je za naslednike prvog naslednog reda. Shodno članu 9. Zakona o nasleđivanju („Sl. glasnik RS”, br. 46/95) prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug
Prema tome, roditelj se prema detetu ne nalazi u prvom naslednom redu, već u drugom tako da ne postoji mogućnost oslobađanja plaćanja poreza na nasleđe i poklon, ukoliko poklon učini dete prema roditelju. U članu 19. st. 1. Zakona o porezima na imovinu predviđen je, međutim, vid poreske olakšice, pa tako obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 1,5%, umesto po stopi od 2,5%.

6. Mogu li da tužim bivšeg supružnika zbog nedavanja izdržavanja?

Članom 195 Krivičnog zakonika Republike Srbije predviđeno je posebno krivično delo “Nedavanje izdržavanja”. Ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrđeno, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Postoje i teži oblici ovog dela sa predviđenim većim kaznama. Međutim, postoji i mogućnost da se učinilac oslobodi od odgovornosti. Neće se kazniti učinilac dela, ako iz opravdanih razloga nije davao izdržavanje. Sud, u svakom konkretnom slučaju, ceni te “opravdane razloge” zbog kojih se nije davalo izdržavanje ali vrlo restriktivno. Tako npr. roditelj, koji je bez zaposlenja, koji realno nema prihode ipak može biti odgovoran ukoliko ima drugu imovinu (lokal, zemlja, nepokretnosti koje izdaje itd.), ukoliko se nije prijavio na Biro za zapošljavanje i sl. Dakle, obveznik izdržavanja mora da dokaže da je uložio napor i trud da dođe do sredstava i mogućnosti da daje izdržavanje, pa da je u tome osujećen bez svoje krivice a nije dovoljno samo da “nema sredstava” a da se držao pasivno i nije aktivno tražio zaposlenje ili drugi način da izvrši svoju obavezu i sl. Primetna je tendencija sudova da restriktivno pribegavaju tumačenju prema kojem je okrivljeni opravdano uskratio svoju obavezu, naročito kada je reč o mlađim, radno sposobnim licima. Čini se da se polazi od toga da je okrivljeni koji je radno sposoban, dužan da obezbedi minimalnu zaradu i time obezbedi i lica koja izdržava. Treba takođe imati u vidu da okrivljeni, ukoliko se poziva na postojanje „opravdanih razloga“ u pogledu tih činjenica preuzima i teret dokazivanja. U svakom slučaju, smisao inkriminacije je da kazni one koji bez opravdanog razloga ne ispunjavaju obavezu koju imaju prema licima koja su dužna da izdržavaju. 

7. Zastarelost krivičnog gonjenja i izvršenja krivične sankcije?

Zastarelost u krivičnom pravu predstavlja gubitak prava državnih organa da vode krivični postupak, izreknu i izvrše krivičnu sankciju prema učiniocu krivično dela, usled proteka određenog vremenskog perioda od izvršenja krivičnog dela. Naše pravo poznaje dva oblika zastarelosti – zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost izvršenja krivičnih sankcija.
Na primer 5 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko 3 godine; 3 godine od izvršenja kr. dela za koje se može izreći zatvor preko 1 godine, itd.
Ovaj rok je relativnog karaktera i nastupa ukoliko ne dođe do obustave ili prekida roka zastarelosti.
Ovi rokovi se odnose se i na zastarelost izvršenja kazne, odnosno sa njihovim nastupanjem gasi se pravo nadležnog organa da izvrši kaznu koja je izrečena učiniocu, pravnosnažnom sudskom odlukom. Dakle, ukoliko ste pogođeni nekim delom ili ste ga, pak, izvršili izračunajte rokove zastarelosti, da bi utvrdili adekvatnost daljeg postupanja, zakonodavac je, takođe predvideo i poseban vid zastarelosti tzv. apsolutna zastarelost koja podrazumeva da će zastarelost apsolutno nastupiti ukoliko protekne dvostruko vreme koje se traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

8. Tužbe protiv nacionalne službe za zapošljavanje, protiv vrtića? Postoje li advokati specijalizovani za tužbe protiv NSZ, vrtića i sl?

Ne postoje specijalizovani advokati, za te postupke. Svi advokati su sposobni da to učine, naravno pod uslovom da to žele i hoće.

9. Koliko je zaprećena kazna za krivično delo upotrebe droge?
U pitanju je krivično delo 246a KZ-a. Učinilac ovog krivičnog dela jeste lice koje neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge. Dakle, inkriminiše se držanje opojne droge isključivo za ličnu upotrebu, a pod državinom podrazumeva se faktična, neposredna vlast na stvari.
Manja količina nije precizno određena, nego je to prepušteno sudskoj praksi, da s obzirom na način izvršenja krivičnog dela, zavisnost od upotrebe opojnih droga, kao i okolnosti pod kojima je delo učinjeno, a učinilac zatečen, opredele i manju količinu.
U smislu člana 112 stav 15 Krivičnog zakonika pod opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su propisima zasnovanim na zakonu proglašeni za opojne droge.
Propisana kazna za ovaj oblik je novčana kazna ili zatvor do tri godine, a optuženi se može osloboditi od kazne.
Postojanje ovog krivičnog dela podrazumeva direktan umišljaj učinioca – svest i volju učinioca da drži supstancu za koju zna da je opojna droga i da je kao takva podobna da ugrozi zdravlje ljudi i ako zna da za nabavljanje i držanje takve supstance nije ovlašćen.
Opojne droge, s obzirom na to da predstavljaju predmet izvršenja krivičnog dela se oduzimanju, a učiniocu krivičnog dela se izriče mera bezbednosti oduzimanje predmeta iz člana 87 Krivičnog zakonika.

10. Rehabilitacija u krivičnom pravu?

Rehabilitacijom se briše osuda i prestaju njene pravne posledice, a osuđeni se smatra neosuđivanim. Rehabilitacija može nastati na osnovu zakona ili po molbi osuđenog lica na osnovu sudske odluke
Zakonska rehabilitacija se daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim. S tim što zakonska rehabilitacija ne može uslediti za lica koja su osuđena na kaznu zatvora preko tri godine
Sudska rehabilitacija se može izreći licu koje je osuđeno za kaznu zatvora preko tri do pet godina, ako u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izdržana, zastarela ili oproštena ne učini novo krivično delo. Naravno Sud će dati rehabilitaciju samo ako nađe da je osuđeno lice svojim vladanjem zaslužilo rehabilitaciju i ako je, prema svojim mogućnostima, nadoknadilo štetu prouzrokovanu krivičnim delom, pri čemu je sud dužan da uzme u obzir i sve druge okolnosti od značaja za davanje rehabilitacije, a posebno prirodu i značaj dela.

11. Radite li naplatu štete? Postoje li samo advokati ili advokatske kancelarije koje se bave naplatom i naknadom štete? Postoje li advokati specijalizovani i za naplatu potraživanja?

Istina faktički postoje advokati specijalizovaniji za naknadu štete, jednako kao što postoje i advokati krivičari, advokati koji se bave isključivo privrednim pravom i sl. Međutim neki posebni imenici i liste ne postoje. To bi bila nelojalna konkurencija. Postoji samo imenik nadležne advokatske Komore. Klijent može upitati bilo kog advokata da li se bavi ovom materijom i tako proveriti njegovu praksu i iskustvo u naplati štete. Osnovni vidovi štete su zaista brojni pa postoji mogućnost naknade štete, između ostalih vidova, za stvarnu štetu i izmaklu dobit, za pretrpljene fizičke bolove i telesna oštećenja, za pretrpljeni strah i psihičke bolove tj. duševne bolove usled raznih štetnih radnji odgovornog fizičkog ili pravnog lica itd.
Ono što je zajedničko svim vidovima štete je obaveza tužioca, kada nema zakonskih pretpostavki o odgovornosti za štetu, da dokaže uzročno posledičnu vezu između radnje odgovornog lica i nastupanja štete. Dakle, tužilac radi naknade štete ima teret dokazivanja da je tačno određena radnja ili više radnji upravo uzrok koji je doveo do konkretne štete. Zatim, potrebno je dokazati i postojanje same štete i njene konkretne visine. Ovo je često u slučajevima naknade štete i najveći problem(ponekad je to probatio diabolica), jer nekada ne postoje jasni kriterijumi po kojima se šteta može jednostavno i lako odrediti, pa se moraju obavljati složena sudska veštačenja itd.
Naša je obaveza kao advokata za naknadu štete, je da klijentu realno predočimo stanje u slučaju, i eventualno ga upozorimo na različite rizike. Naravno, konačna odluka je na klijentu, koji uvek odlučuje da li će se upustiti u postupak za naknadu štete i preuzeti i rizik uspeha tog postupka.

12. Oslobađanje od plaćanja sudskih taksi?

Zakonom o parničnom postupku, predviđeno je da će sud osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove.
Parnični troškovi su izdaci učinjeni u toku ili povodom postupka. Tu spadaju: sudske takse i troškovi dokaznog postupka, zastupnika odnosno punomoćnika, stranaka i ostalih učesnika u postupku.
Obim oslobođenja. Oslobođenje se može odobriti samo za obavezu stranke da u toku postupka, prethodno sama snosi troškove i to na dva načina. Potpuno oslobođenje koje obuhvata oslobođenje od plaćanja taksa i oslobođenje od plaćanja predujma za troškove svedoka, veštaka, uviđaja i sudskih oglasa (čl. 164. st. 3. ZPP). Delimično oslobođenje koje se odnosi samo na oslobođenje od plaćanja taksa (čl. 164. st. 4. ZPP).
Više o oslobođenju od plaćanja sudskih taksi i troškova sudskog postupka možete pogledati u video linku: