Наследно право – Адвокатска канцеларија Београд Кнежевић

Адвокатска канцеларија која се бави наследним правом Вам може правно помоћи у читавом спектру различитих области наследноправног регулисања, од покретања и заступања у оставинском поступку, преко састављања наследноправних уговора – уговора о доживотном издржавању и уговора о уступању и расподели имовине за живота, па до састављања тестамента, последње воље оставиоца.

Наслеђивање може бити законско када су наследници најчешце блиски сродници преминулог или тестаментарно када се као наследници могу појавити и лица ван круга законских наследника која су оставиоцу била посебно драга.

У овом чланку ћемо се нешто више дотаћи тестамента.

Тестамент (завештање) је лична, једнострана изјава воље, којом једно лице, способно за давање овакве изјаве, располаже својом имовином у случају смрти, у законом одређеном облику. Ради се о правном послу мортис цауса – који производи дејства после смрти завештаоца и завешталац га може увек изменити и опозвати, све док је способан да сачини завештање.

Тестамент је једностран, формалан, строго личан и опозив правни посао, којим оставилац (завешталац) уређује правну судбину своје имовине за случај смрти.

Дакле, тестамент је једнострани правни посао, јер настаје и производи правна дејства на основу изјаве воље само једног лица – завештаоца. Лице именовано за тестаментарног наследника у тренутку отварања наследства стиче право да се изјасни да ли прихвата или се одриче наслеђа (право на наследну изјаву), чак и онда када није знало да је тестамент сачињен. Да би тестамент био пуноважан, воља завештаоца мора бити изражена у некој од законом предвиђених форми. Форма тестамента представља његов конститутивни елемент (форма ад солемнитатем). Управо се из тог разлога тестамент убраја у формалне правне послове. Као што је напред наведено, тестамент је и једнострано опозив правни посао, јер га завешталац све до смрти, по својој вољи, може у целини или делимично ставити ван снаге – опозвати. Корисник тестаментарног располагања не дугује оставиоцу никакву накнаду за то што је именован за наследника, те због ове особине тестамент представља доброчин правни посао.

Закон о наслеђивању предвиђа да завештање може закључити лице које је навршило петнаест (15) година живота и које је способно за расуђивање, а губитак способности након сачињеног завештања не утиче на његову пуноважност. У тренутку сачињавања завештања, на страни завештаоца мора постојати намера да сачини завештање – анимус тестанди, која мора бити озбиљна, стварна, слободна и усмерена на сачињавање тестамента. Завештаочева намера да сачини тестамент мора бити одређена и безусловна. Тестамент је пуноважан само ако је сачињен у форми и под условима одређеним законом.

Наиме, тестамент може бити правни основ наслеђивања само ако постоји у моменту оставиочеве смрти. Овде, дакле, није реч о фактичком, већ о правном постојању. Завештање правно постоји само ако оставиочева воља има све одлике тестамента. Тестамент који не испуњава услове пуноважности, па је зато ништав, неће моћи да произведе правна дејства која би из њега иначе могла проистећи.

Посебно треба нагласити да садржина тестамента мора бити у складу са принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајима. Свеједно, да би тестамент био пуноважан, морају бити испуњени и услови који се тичу активне тестаментарне способности, завештаочеве воље и форме.

Ко може сачинити тестамент?

Активна тестаментарна способност јесте способност завештаоца да сачини пуноважан тестамент или да га пуноважно опозове. Законодавац експлицитно предвиђа да тестамент може сачинити свако лице способно за расуђивање, које је старије од 15 година. Тестатор је способан за расуђивање ако је у стању да схвати значај својих поступака и њихових последица и да поступа према таквом схватању. Тестамент који сачини лице које је потпуно лишено пословне способности неће бити пуноважан чак ни онда када је у време састављања тестамента код завештаоца постојало стање привремене способности за расуђивање. Делимично лишење пословне способности ирелевантно је за активну тестаментарну способност. Међутим, суд ће поништити тестамент завештаоца који није био потпуно лишен пословне способности ако је у време састављања тестамента био трајно или привремено неспособан за расуђивање. У том случају суд је дужан да одреди судско психијатријско вештачење ради утврђивања тестаторове способности за расуђивање.

Активну тестаментарну способност поседују само лица која су навршила 15 година, док млађа лица немају

Форме (врсте) тестамента

Сва савремена права предвиђају већи или мањи број различитих форми у којима се може ваљано тестирати. Форме тестамента у нашем праву су:

–  Својеручни или олографски тестамент;

– Писмено завештање пред сведоцима – АЛОГРАФСКИ се сачињава тако што завешталац пред два сведока изјави да је унапред сачињено писмено прочитао, да је то његова последња воља, а потом се на писмену својеручно потпише. Ову врсту тестамента може сачинити и неко друго лице, не мора га сачинити завешталац, зато што је за испуњење форме алографског завештања битно да завешталац пред сведоцима призна тестамент за свој и да га потпише. Сведоци се својеручно потписују испод потписа оставиоца, а пожељно је да буде назначено њихово својство сведока. Сведоци не морају да буду упознати са садржином тестамента.

– Судско завештање саставља судија по казивању завештаоца, у посебном ванпарничном поступку. Уколико завешталац није способан да прочита записник или не може да се потпише, тестамент се саставља у присуству два тестаментална сведока, чији је идентитет суд претходно утврдио. У том случају, судија састављено завештање чита завештаоцу пред два сведока, затим завешталац изјављује да је то његово завештање које потписује или ставља свој рукознак. Сведоци се потписују на самом завештању, а судија на записнику потврђује да су све ове радње извршене.

Поред претходна три, најчешћа облика завештања(тестамента), постоје и следеће врсте:

– међународни тестамент;

– бродски тестамент; –

– војнички тестамент;

– усмени тестамент, и најновији јавнобележнички тестамент.

Завешталац није увек сасвим слободан у избору форме тестамента, јер законодавац поред тога што предвиђа форму у којој једно лице може тестирати, одређује и услове за пуноважност сваког облика тестамента посебно. Сматра се да не постоји тестамент ако га је завешталац направио ван предвиђених форми.

Ваља нагласити да је Усмени тестамент изузетна форма тестамента, јер се може састављати само онда када се завешталац нађе у изузетним приликама због којих није у могућности да располаже за случај смрти у некој другој форми. Његова важност је временски ограничена, те он важи до истека рока од 30 дана, од дана када су престале изузетне прилике у којима је сачињен. Усмени тестамент разликује се од ванредних по томе што пуноважност ванредних тестамената није условљена немогућношћу завештаоца да располаже за случај смрти у некој другој форми.

Тестаментарно наслеђивање искључује примену законског при чему се мора водити рачуна о заштити нужног дела законских наследника. После смрти оставиоца се мора покренути оставински поступак који се у пракси најчеше покреће на предлог неког од наследника. Оставински поступак може се прекинути да би се у парничном поступку расправила спорна правна питања, наравно ако се она појаве.