Кривична пријава-Адвокатска канцеларија Београд Кнежевић

Кривична пријава је правни поднесак којим се на најчешће покреће кривични поступак.

Кривична пријава се подноси надлежном јавном тужиоцу, писмено, усмено или другим средством.

Ако се кривична пријава подноси усмено, о њој ће се саставити записник и подносилац ће се упозорити на последице лажног пријављивања.

Ако је кривична пријава поднесена полицији, ненадлежном јавном тужиоцу или суду, они ће пријаву примити и одмах доставити надлежном јавном тужиоцу.

Државни и други органи, правна и физичка лица пријављују кривична дела за која се гони по службеној дужности, о којима су обавештена или за њих сазнају на други начин, под условима предвиђеним законом или другим прописом.

Поступање јавног тужиоца по кривичној пријави

Ако јавни тужилац из саме кривичне пријаве не може оценити да ли су вероватни наводи пријаве или ако подаци у пријави не пружају довољно основа да може одлучити да ли ће спровести истрагу или ако је на други начин сазнао да је извршено кривично дело, јавни тужилац може:

1) сам прикупити потребне податке;

2) позивати грађане или поднети захтев државним и другим органима и правним лицима да му пруже потребна обавештења.

Јавни тужилац, државни и други органи, односно правна лица дужни су приликом прикупљања обавештења, односно давања података да поступају обазриво, водећи рачуна да се не нашкоди части и угледу лица на које се ови подаци односе.

Одбацивање кривичне пријаве

Јавни тужилац ће решењем одбацити кривичну пријаву, односно обавештење, ако из саме пријаве или обавештења проистиче:

-да дело садржано у кривичној пријави или обавештењу полиције није кривично дело или није кривично дело које се гони по службеној дужности;

-да је наступила застарелост кривичног гоњења;

-да је дело обухваћено амнестијом или помиловањем, или ако постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење;

-да очигледно не постоје докази који указују на вероватноћу да су наводи садржани у кривичној пријави истинити, тј. не постоје основи сумње да је учињено кривично дело

О одбацивању кривичне пријаве јавни тужилац ће у року од осам дана обавестити подносиоца кривичне пријаве и оштећеног, који се упућује на могућност да сам предузме кривично гоњење, подношењем оптужнице суду у року од 15 дана од дана достављања решења о одбачају пријаве, а оштећени се упозорава да пропуштањем тог рока губи право на преузимање кривичног гоњења. О одбацивању обавештења о кривичном делу, јавни тужилац ће у року од осам дана обавестити полицију.

 Кривична пријава и приватна кривична тужба

Кривична пријава и приватна кривична тужба су иницијални акти путем којих се најчешће покреће кривични поступак. Постоје значајне разлике међу њима, од којих ћемо само неке обрадити.

Најпре, разлика је у самом поступању државних органа када приме кривичну пријаву и када приме приватну кривичну тужбу. Наиме, када се подноси кривична пријава, као што смо горе навели, орган је дужан да по службеној дужности испитује да ли су наводи тачни, да ли је заиста учињено дело, итд. Код приватне тужбе, тужилаштво не гони по службеној дужности, већ је лице, најчешће оштећени, који поднесе тужбу, дужан да током поступка предузима заједно са својим адвокатом одређене радње које пак Тужилаштво предузима по службеној дужности код кривичне пријаве.

Обично је у односу на тежину кривичног дела, законодавац и извршио ту поделу, те за релативно лакша дела не гоне државни правосудни органи по службеној дужности, већ лице чији су пре свега приватни интереси повређени, те се зато и назива приватном кривичном тужбом.

Подношење Кривичне пријаве-Адвокат

Иако кривичну пријаву можете сами саставити и поднети, ипак је искрени савет да ангажујете адвоката, односно стручну правну помоћ, јер да би пријава заиста имала „тежину“ потребно је што боље је правно уобличити, поткрепити њене наводе што веродостојнијим доказима, итд.

Цена кривичне пријаве (накнада за састављање и подношење од стране адвоката исте је прописана у складу да важећом Адвокатском тарифом).