Застарелост кривичног дела (застарелост кривичног гоњења и застарелост извршења кривичне санкције) – Адвокат Београд Кнежевић

Шта је сврха, како би латини рекли ратио, застарелости. Како то да држава, тј. правни систем може да допусти легално, да, протеком времена, нешто се губи. Једноставно, свиђало се нама или не, временом се троше многе ствари, тако да је законодавац из тог разлога пошао и установио у наш правни систем застарелост. Она постоји како у грађанском праву, тако и у кривичном праву, о чијем ће бити реч у наредним редовима.

У кривичном праву битно је разликовати две врсте застарелости, застарелост кривичног гоњења и застарелост извршења кривичне санкције. Суштинска разлика између ова два тока застарелости, јесте што код првог, застарелости кривичног гоњења, не постоји правноснажна пресуда, већ судски поступак и даље траје, или пак, није ни никад ни покренут, а прође одређени временски период.

Док код другог вида застарелости, пресуда постоји, али из различитих разлога није могло да дође до њеног извршења, те опет, пак, протеком законом одређеног временског периода извршење застарева.

Прецизније, чланом 103. ЗКП-а је таксативно наведено колико времена је потребно да протекне у зависноти од тежине кривичног дела.

Ако у овом законику није друкчије одређено, кривично гоњење не може се предузети кад протекне:

1) двадесет пет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година;

2) двадесет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко петнаест година;

3) петнаест година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко десет година;

4) десет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко пет година;

5) пет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко три године;

6) три године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко једне године;

7) две године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора до једне године или новчана казна.

Ток и прекид застарелости кривичног гоњења

(1) Застарелост кривичног гоњења почиње од дана кад је кривично дело извршено. Уколико последица кривичног дела наступи касније, застарелост кривичног гоњења почиње од дана када је последица наступила.

(2) Застарелост не тече за време за које се по закону гоњење не може отпочети или наставити.

(3) Застарелост се прекида сваком процесном радњом која се предузима ради откривања кривичног дела или ради откривања и гоњења учиниоца због учињеног кривичног дела.

(4) Застарелост се прекида и кад учинилац у време док тече рок застарелости учини исто тако тешко или теже кривичног дело.

(5) Сваким прекидом застарелост почиње поново да тече.

Оно што је битно нагласити јесте да у пракси често долази до прекида застарелости, те је једина сигурна застарелост, апсолутна застарелост. Она настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења(релативну застарелост).

Застарелост извршења казне

Ако у овом законику није друкчије одређено, изречена казна не може се извршити кад протекне:

1) двадесет пет година од осуде на затвор од тридесет до четрдесет година;

2) двадесет година од осуде на казну затвора преко петнаест година;

3) петнаест година од осуде на казну затвора преко десет година;

4) десет година од осуде на казну затвора преко пет година;

5) пет година од осуде на казну затвора преко три године;

6) три године од осуде на казну затвора преко једне године;

7) две године од осуде на казну затвора до једне године, на новчану казну, на казну рада у јавном интересу, или на казну одузимања возачке дозволе.

Застарелост извршења казне настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост извршења казне-апсолутна застарелост.